Versaj za dž!

Posetite dvorac Versaj, zvaničnu rezidenciju francuskih kraljeva, zahvaljujući TV5-u. Neverovatna tura kroz jedan od najčuvenijih spomenika francuske baštine.

http://www.tv5monde.com/cms/chaine-francophone/cultures/p-24817-Versailles.htm#Accueil

Le festival international de théâtre francophone pour les enfants de 7 à 14 ans!

Festival “U slavu pozorišta” 

U organizaciji Francuskog instituta u Novom Sadu i Škole Žil Vern u Novom Sadu

Međunarodni festival dečijeg pozorišta na francuskom jeziku svake godine ugosti brojne mlade glumce koji izlaze na “daske koje život znače” Pozorišta mladih s željom da nas iznenade, zabave, uzbude i sa nama podele jedinstvene pozorišne momente!

Francuski institut u Novom Sadu (bivši FKC), nosilac ovog Festivala, svake godine teži što većem otvaranju fetivala, širenju i promociji francuskog jezika, postajući tako, putem pozorišta, glavna osa susreta mladih glumaca i omogućavajući im da obogate i razmene svoje iskustvo u pozorišnoj praksi, svoja znanja, veštine i osećanja.

Više od 300 dece i mladih adolescenata starosti od 7 do 14 godina, iz različitih sredina u Srbiji, susednih zemalja i onih malo daljih, učesnika školskih i vanškolskih pozorišnih sekcija, susreću se u Novom Sadu gde provode tri dana u razmeni i zadovoljstvu. Festival počinje veselom povorkom kroz novosadske ulice koja učesnike odvodi u veliku salu Pozorišta mladih u kojoj se odigravaju predstave naredna dva dana. Poslednjeg dana Festival se seli na gradsku plažu “Štrand”, na obale Dunava gde se deca, uz pomoć francuskih animatora, prijateljski nadmeću u sportskim i pozorišnim “igrama bez granica” i umetničkim radionicama.

Tokom ovih aktivnosti, njihovi profesori razmenjuju ideje, utiske i želje za saradnjom na novim projektima oko “okruglog stola” koji se odvija na plaži.

PRAVILNIK FESTIVALA

Član 1: Kako bi ostvarile pravo na učešće, sve trupe treba na vreme da dostave kompletirane prijave.

Član 2: Organizator Festivala obezbeđuje smeštaj i obroke na način definisan u Osnovnim informacijama (v. gore).

Participacija u iznosu od 15 eura plaća se za sve učesnike kojima je potrebno obezbediti smeštaj.

Ukoliko trupa broji više od 11 članova (uključujući učenike, profesore, pratnju i vozače),

ona je u obavezi da snosi pune troškove smeštaja za svo dodatno osoblje.

Član 3: Sva deca-učesnici treba da budu uzrasta od 7 do 15 godina.

Tokom izvođenja predstave, na sceni ne sme biti prisutna nijedna odrasla osoba.

Član 4: Festival nije takmičarskog karatktera. Tokom okruglog stola, učesnici biraju trupu kojoj se dodeljuje marioneta – simbol Festivala.

Ova marioneta treba naredne godine da bude vraćena, kako bi bila dodeljena drugoj trupi.

Član 5: Svi učesnici dobijaju diplomu za učešće na festivalu.

Član 6: Sve predstave treba da traju maksimalno 20 minuta i da zahtevaju samo osnovnu tehničku opremu.

Trupe treba da postave na scenu jednostavnu i lako pokretnu scenografiju.

Pozorište će obezbediti samo onu opremu koja je bila naznačena u prijavnom formularu.

Član 7: Sve trupe treba da budu prisutne na izvođenju svih predstava, da poštuju zadate vremenske okvire

i da ne ometaju izvođenje drugih predstava.

Član 8: Vođe trupa moraju imati sa sobom dokaze o obaveznom zdravstvenom osiguranju za svu decu

(overena zdravstvena knjižicia) i roditeljsko odobrenje.

Član 9: Tokom celog trajanja festivala, svu odgovornost za decu snose njihovi profesori i pratioci.

Oni su dužni da poštuju grad u koji dolaze i domaćine.

Član 10: Svaki vođa trupe obavezan je da informiše decu o ovom pravilniku.

Tekst preuzet sa: http://www.institutfrancais-novisad.rs/u-slavu-pozorista/

Festival frankofonog pozorišta za decu biće održan ove godine 5., 6. i 7. juna 2015. godine.

Ovako je bilo prošle godine!

27. mart 2014.
Proslava Dana frankofonije 

« La fête de la Francophonie »

Povodom Meseca frankofonije učenici 5., 6. i 7. razreda pripremili su i izveli predstavu na francuskom jeziku « La nouvelle ». U predstavi učestvuje 33 učenika, a autor teksta je nastavnik francuskog jezika Tanja Gnjidić. Predstava ilustruje prvi dan nove učenice Aleks u jednoj neobičnoj školi koja nikako ne podseća na našu školu i u kojoj Aleks polako počinje da se oseća kao Alisa u Zemlji čuda. U novoj školi ona upoznaje nove drugove kao što su Matje (Školski zavodnik) ili Filip („A što baš ja“) i nove nastavnike: nastavnika matematike zvanog „Biće problema“, nastavnicu istorije zvanu „Ne možete me iznervirati“, nastavnicu biologije zvanu „Madam Kviz“, nastavnicu srpskog zvanu „Manekenka“, nastavnicu geografije gospođu Pantomimu itd.

Priredba je izvedena dva puta. Prvo izvođenje bilo je za učenike nižih razreda, a drugo izvođenje za učenike viših razreda, nastavnike i goste. Predstava je naišla na dobar odziv i pobrala odlične kritike gledalaca.

Dobrotvorni frankofoni bazar 

« La foire francophone »

Dana 27. marta 2014. godine u holu škole održan je Dobrotvorni frankofoni bazar. Učenici 5., 6. i 7. razreda pravili su predmete inspirisane Francuskom i prodavali ih učenicima i roditeljima. Prikupljeni novac su po završetku sajma uplatili u obližnjoj filijali banke Société Génerale na račun Blic fondacije kako bi podržali humanitarnu akciju „Srce za decu“.

DELF u najavi!

Takmičenje!

Propozicije takmičenja: http://www.dsjksrbija.rs/?page_id=22#

Projet de classe!

Belleville randez-vous!

Učenici 6. razreda osmislili su i ostvarili učenički projekat (interaktivnu multidisciplinarnu radionicu) koji je imao za cilj primenu jezičkih komunikativnih znanja stečenih na časovima francuskog jezika u toku prvog polugodišta. Inspirisani lekcijom: Où est-ce qu'on va? kroz koju su stekli mnogobrojne opšte i jezičke kompetencije (snalaženje u prostoru, čitanje plana grada, razumevanje usmenih i pismenih uputstava za snalaženje u prostoru/u gradu, usmeno i pismeno objašnjavanje puta od jedne do druge tačke u prostoru/u gradu, usmeno i pismeno opisivanje kvarta/kraja grada) učenici 6/2 i 6/3 su u učionici konstruisali sopstveni grad koji su nazvali: Belleville. Učenici su zatim, hodajuči kroz svoj grad, na francuskom ostvarivali različite jezičke zadatke (opisivali grad, opisivali zadati put od jedne do druge tačke u Belvilu, pronalazili pozorište/pekaru/školu) i tako usavršavali svoje komunikativne veštine na francuskom jeziku.

Projekat je ostvaren u tri faze. 

• U prvoj fazi učenici su u grupama (rad kod kuće) pravili različite zgrade/elemente grada:

mesaru, 

 kafe,

pozorište, 

                                                                           

 park,

bioskop, 

tržni centar, 

butik venčanica, 

itd.

• U drugoj fazi, učenici su uz pomoć nastavnika, 

 izolir trake i trake (pozajmljene od domara Stojana)

u učionici napravili svoj grad.

• U trećoj fazi učenici su ostvarivali različite jezičke zadatke (opiši put od pozorišta do bioskopa, opiši svoj grad, kaži gde je bioskop, itd.)

i naravno zabavljali se!

Serije na francuski način!

Odličan način da se uči strani jezik su naravno serije (svi smo svedoci Sulejmanomanije i priznajte da svi znate bar jednu reč turskog!) i zato evo nekih predloga: https://www.talkinfrench.com/best-french-tv-series/. Moja lična preporuka je broj 12. serija "H", izuzetno je smešna, ipak malo teža za početnike budući da obiluje rečima i izrazima iz familijarnog govora. Uživajte! 

AVOIR i ETRE u pola noći!

Les verbes auxiliaires

Kada sam bila mlada (a to je bilo u prošlom veku) govorila sam da nikada neću biti kao moji nastavnici (delovali su mi dosadno i sa čudnim smislom za humor). Dvadeset godina kasnije njihove šale i način predavanja deluju mi fenomenalno (ne znam šta vam to govori o njima ili o meni ?!) i često ih i sama "recikliram". Tako da kad krenem u priču o pomoćnim glagolima uvek citiram jednu moju nastavnicu koja je govorila: "Ovo morate znati u pola noći!" (jer mi nastavnici u pola noći ne spavamo, već zovemo učenike i propitujemo ih školsko gradivo).

Dakle, avoir i être kad su upotrebljeni kao pomoćni glagoli gube svoje osnovno značenje i zajeno sa participom perfekta (le participe passé) služe za formiranje složenih glagolskih vremena (npr. le passé composé ili le plus-que-parfait) i pasiva (le passif). 

Odatle i njihov naziv: POMOĆNI GLAGOLI, jer pomažu u formiranju složenih vremena. Što se složenih vremena tiče, gledano sa strane učenika ima ih mnogo, a gledano sa strane gramatičara ima ih samo 10 i to: passé composé, plus-que-parfait, passé anterieur, futur anterieur, subjonctif passé, subjonctif plus-que-parfait, conditionnel passé, impératif passé, infinitif passé, gérondif passé. Dakle, možemo zaključiti da je stvarno važno znati oblike galgola avoir i être, jer bez njih ne možemo znati ni jedno složeno vreme!

Glagoli kojima pomaže avoir:

Ono što je za utehu učenicima, većina glagola u francuskom jeziku gradi složena vreme uz pomoć glagola avoir. Čak se i être i avoir menjaju sa avoir.

Karim a été heureux de te voir. (être)
Vous avez gagné de l'argent. (gagner)
Elle a fermé la porte. (fermer)
J'ai eu peur. (avoir)

NB. Svi prelazni glagoli (a to su uni koji mogu imati direktni (COD) ili indirektni objekat (COI) i većina neprelaznih glagola uključujući i glagol être menja se uz pomoć glagola avoir.

Glagoli kojima pomaže être:

• povratni glagoli (les verbes pronominaux)

To su oni glagoli koji imaju povratnu zamenicu npr. se lever - ustati, a u prezentu se menja : je me lève, tu te lève, il se lève, nous nous levons, vous vous levez, ils se lèvent.

Les garçons  se sont regardés dans le miroir.
Flore s'est coupée les cheveux.
Nous nous sommes rencontrés au bord de la mer.

• neki neprelezni glakoli koji izražavaju kretanje ili promenu stanja:

aller - ići

arriver - stići

décéder - preminuti

descendre - sići

devenir - postati

entrer - ući

monter - popeti se

mourir - umreti

naître - roditi se

partir - krenuti

passer - proći

rester - ostati

retourner - vratiti se 

sortir - izaći

tomber - pasti

venir - doći

Sa être se menjaju i složenice ovih glagola: redevenir, rentrer, repartir, retomber, survenir, parvenir...

Među ovim glagolima ima i glagola (entrer, descendre, monter, passer, sortir) koji se mogu menjati i sa avoir, ali se tada njihovo značenje menja.

Npr. 

Nous sommes sotris hier soir. - Izašli smo sinoć.

ali    

Nous avons sorti le chien. - Izveli smo psa.

Elle est descendue par les escaliers. - Sišla je niz stepenice.

Elle a descendu ses bagabes. - Spustila je svoj prtljag.

Il est monté sur son cheval. - Popeo se na svog konja.

Il a monté son cheval. - Osedlao je svog konja.

Flore est passée près du théâtre. - Flora je prošla pored pozorišta.

Flore a passé ses vacances à la campagne. - Flora je provela raspust na selu.

NB. Ne menjaju se svi glagoli koji kazuju kretanje sa être. Glagol trčati (courir) menja se sa avoir: j'ai couru!

O participu perfekta, načinima njegove gradnje, a naročito o slučajevima kada se on slaže sa subjektom ili sa objektom, nekom drugom prilikom.