Bonne rentrée!

Imati AVOIR u malom prstu!

Le verbe  AVOIR (imati)

Imam veliku čast i zadovoljstvo što sam svakodnevno u kontaktu sa svojim vršnjacima koji su u međuvremenu postali roditelji. Neki od njih su i roditelji mojih učenika i ne stide se da sa mnom podele iskustva iz školskih dana ističući da su na časovima francuskog uglavnom naučili napamet oblike glagola avoir i être i da ih i dan danas znaju. Takva iskustva me uvek nasmeju jer me podsete na neke moje nastavnike, ali i rastuže, jer postanem svesna da jezik koji mene inspiriše i oduševljava za njih predstavlja „bubanje gramatike napamet“. Na kraju sebe utešim kako će takva iskustva roditelja biti od koristi učenicima upravo u savladavanju gramatike.

Putovanje kroz francuski jezik nije za sve putnike isto i uvek se prijatno iznenadim kada mi se po neki učenik, nekadašnji učenik ili pak roditelj van škole obrati na francuskom, pa makar to bilo i sa nekoliko kurtoaznih rečenica.

Sa zadovoljstvom ću vam pokazati da glagol avoir ne služi samo za mučenje nesrećnih učenika, već da je neizostavan i praktičan gadžet u jezičkoj igri.

Naime, prema istaživanjima leksikologa glagol avoir (imati) spada u najčešće upotrebljavane reči u francuskom jeziku, što svakako potvrđuje i njegovu važnost za sve one koji žele da nauče francuski.

Imati avoir u malom prstu ne znači znati njegove oblike napamet, već razumeti njegovu upotrebu (što bi moji đaci rekli: „Šta će nam to?“).

Vrlo je jednostavno shvatiti čemu nam sve služi avoir budući da su mnoge vrednosti ovog glagola iste kao vrednosti glagola IMATI u srpskom jeziku: 

• PRIPADANJE (tj. da neko nešto poseduje): 

Alex a trois gommes. – Aleks ima tri gumice.

J’ai une nouvelle robe. – Imam novu haljinu.

Bastien et Flore ont un chien. – Bastijen i Flora imaju psa. 

• FIZIČKE KARAKTERISTIKE neke osobe: 

Nous avons les yeux verts. – Mi imamo zelene oči.

(ali ako za nekoga kažemo: Il a la main verte. Tada ne kažemo da on ima zelenu ruku , već da mu gajenje biljaka ide od ruke. Dakle, glagol avoir se koristi i u mnogim idiomatskim izrazima (to su ustaljeni izrazi koji se ne mogu prevoditi bukvalno, već imaju neko specifično značenje)).

• KARAKTERISTIKE predmeta: 

Ce livre a 120 pages. – Ova knjiga ima 120 strana. 

• Koristimo ga kada kazujemo svoje GODINE:

Mon prof de géo a trente ans. – Moj nastavnik geografije ima trideset godina.

(Ovde moji učenici ponekad pogreše budući da dolazi do svojevrsnog „prelivanja“ iz engleskog jezika u kome se za izražavanje godina koristi glagol biti (to be) i kaže se:

I am  14. tj. I am 14 years old.

Što bi bukvalno prevedeno značilo: *Ja sam star 14 godina.

Tako na pitanje: Quel âge as-tu? - Koliko imaš godina? umesto sa : J'ai onze ans, odgovaraju pogrešno: *Je suis onze.)

 

Neke vrednosti glagola avoir ne možemo naći u srpskom jeziku, a to je za nas kao strance koji uče nov jezik njegova najveća vrednost jer nam ovaj glagol „zamenjuje“ neke druge glagole (dakle, dragi moji putnici, umesto da učite nove glagole samo kombinujte avoir sa rečima koje već znate) kao npr.: 

• Porter – nositi:

Il a le costume bleu. – On nosi plavo odelo.

(umesto: Il porte le costume bleu.) 

• Obtenir – dobiti:

J’ai eu cinq en histoire. – Dobio sam pet iz istorije. 

• Se sentir – osećati se:

Qu’est-ce que tu as ? – Šta ti je?

Glagol avoir iražava i

• STANJE:

Il a mal à la tête. – Njega boli ga glava. 

• TELESNU POTREBU:

Elle a faim. – Ona je gladna.

J’ai soif. – Žedna sam. 

• OSEĆANJA:

J’ai de la sympathie pour lui. – On mi se sviđa.

Ovde sam navela samo one najznačajnije vrednosti glagola avoir (budući da ovo pišem pre svega za učenike osnovne škole, neću navoditi ostale) i potrebno je na kraju dodati da se ovaj glagol koristi i kao pomoćni glagol (le verbe auxilliaire) u građenju složenih glagolskih vremena, kao što je npr. le passé composé, ali o tome drugom prilikom.

Promenu glagola avoir po licima i po vremenima možete naći na stranici FRANCUSKOG PUTNIKA pod nazivom: la conjugaison - AVOIR,  a za sve one gladne i žedne znanja preporučujem:

1. Frekventnost upotrebe reči u francuskom jeziku: http://cache.media.eduscol.education.fr/file/ecole/20/6/liste-mots-par-frequence_115206.pdf

2. Sve o glagolu avoir:  http://www.larousse.fr/dictionnaires/francais/avoir/7141?q=avoir#7108

http://www.espacefrancais.com/les-verbes-auxiliaires-etre-et-avoir/

3. Vežbanja:

http://www.francaisfacile.com/exercices/exercice-francais-2/exercice-francais-28110.php

http://la-conjugaison.nouvelobs.com/exercice/verbe/avoir.php

http://www.lepointdufle.net/ressources_fle/present_avoir.htm#.U_n446Oulxg

Mesec frankofonije

« Le mois de mars – le mois de la Francophonie »

« Mesec mart – mesec frankofionije »

U celom svetu mesec mart tradicionalno je u znaku Frankofonije. Frankofonija se proslavlja i u Srbiji, a posebno od 2006. godine kada smo se priključili Međunarodnoj organizaciji Frankofonije. Ova organizacija danas okuplja 77 zemalja u kojima živi 890 miliona ljudi koje spaja francuski jezik. Tokom meseca marta međunarodne organizacije, škole u kojima učenici uče francuski jezik, ambasade frankofonih zemalja i naravno Francuski institut mnogobrojnim manifestacijama proslavljaju francuski jezik, njegovu lepotu i raznovrsnost. Proslavi Meseca frankofonije pridružili su se i učenici naše škole u kojoj se francuski jezik uči već 51 godinu.

 

Francuski jezik u razrednoj nastavi

Ugledni časovi francuskog jezika za učenike 4. razreda održani su 4., 5. i 6. marta 2014. godine

Cilj održavanja uglednih časova u nižim razredima jeste upoznavanje učenika sa predmetnom nastavom. Na ovim časovima učenici su bili u prilici da prošire opšta znanja vezana za francusku kulturu i svakodnevni život Francuza, da razbiju uobičajene stereotipe koji važe za Francuze i da usvoje osnovne komunikativne funkcije na francuskom jeziku, tj. da nauče da se pozdrave i da se predstave na francuskom jeziku. Časovi su organizovani kao sled igrovnih aktivnosti.

U uvodnom delu nastavnik je pomogao učenicima da otkriju reči koje oni svakodnevno koriste u srpskom jeziku, a koje su u stvari „francuske“, kao na primer taksi, hotel, baget, butik, itd.

U središnjem delu časa učenici su zahvaljujući „igri sa slikama“ sami napravili svoju tabelu pojmova/ slika koji za njih predstavljaju simbole Francuske, ali istovremeno i klišee, ustaljene predstave o nekom narodu ili zemlji koje ne odgovaraju uvek njihovim stvarnim karakteristikama. Učenici su naučili značenje reči kliše koja je u srpski jezik došla iz francuskog jezika.

Druga polovina časa bila je posvećena „inicijaciji“ učenika u francuski jezik. U prvoj aktivnosti učenici su kroz igru naučili da se predstave na francuskom jeziku, a uz pomoć jednostavne i zabavne fonodidaktičke vežbe učenici su se upoznali sa prozodijskim karakteristikama francuskog jezika. Zatim su učenici u „igri memorije“ imali zadatak da na francuskom predstave svoje drugare iz razreda, a nastavnik je imao zadatak da zapamti imena svih učenika u razredu (što nije nimalo jednostavno, ali uz svestrano navijanje svih u razredu uspešno je savladan ovaj izazov!).

U završnom delu časa učenici su savladali osnovne jezičke funkcije vezane za predstavljanje.

Kreativna radionica 2013.

« Le sapin francophone »

« Frankofona jelka »

• Kreativne radionice na francuskom jeziku u kojima su učestvovali učenici 5. razreda održane su u periodu  između  23. i 27.  decembra 2013. godine.

Cilj aktivnosti u okviru ovih radionica jeste kićenje novogodišnje jelke, utvrđivanje jezičkih sadržaja stečenih u prvom polugodištu i razvijanje motoričkih veština učenika. Učenici nisu kitili novogodišnju jelku na uobičajen način lampionima i girlandama, već „jezičkim ukrasima“, tj. leksičkim i semantičkim sadržajima koje su usvojili na časovima francuskog jezika tokom prvog polugodišta. U grupama od po 5 učenika birana je naj-reč i naj-rečenica polugodišta, a zatim su učenici pravili pahuljice od papira i lampione od ukrasnog kartona na kojima su ispisivali omiljene reči i rečenice na francuskom, a zatim njima ukrašavali jelku. Budući da učeničkoj kreativnosti i znanju nije bilo kraja, napravljeno je toliko ukrasa da je okićena i jelka i  kabinet za francuski jezik.